Zlatibor – Mokra Gora – Rafting Tarom – Tjentište aka bitka na Sutjeski – Višegrad – Splavarenje Drinom – etno selo Vrhpolje

Gore navedena mesta predstavljaju nešto najpribližnije mom odmoru ovog leta. Proveo sam u Ivanjici nekoliko dana kod kuće, sa par izleta do čuvene ariljske plaže Bossa Noga uglavnom radno, da bi zatim bio pozvan da krenem na ovo ludo putovanje kroz 3 zemlje kao anti-vodič Kabeze.

Verovatno se pitate šta je to anti-vodič. Pa, to vam je nešto što liči na vodiča, osim što vrlo verovatno ide prvi put na tu turu poput vas, i pokušava da iskoristi svoje poznavanje prirode i društva, pravljenja koktela od kojih se vrti u glavi i žabica na uznemirenim vodama balkanskim da bi vam učinio putovanje zanimljivijim. Katkada i pajac, alkoholičar ali i zaljubljeni pesnik sve shodno potrebama grupe koju vodite. I, imao sam zaista sjajnu grupu od nekih 50ak ljudi kojima sam nadam se uspeo da makar malo učinim ovo putovanje zanimljivijim. Najhrabrijima sam čak preneo svetu tajnu multimedijalnu veštinu pod nazivom Hop Cup (3x hop, 3xcup, 2xhop, 2xcup, hop, cup, hm) , da je prenose i šire poput neistine svuda oko sebe.

E sad, nisam bio prvi put na raftingu, bio sam i prošle godine i ne može se porediti doživljaj od prošle i ove godine, pre svega jer je nivo reke jako nizak i nema previše delova na kojima možete doživeti neki veliko lučenje adrenalina. Ali opet, kontam da je onima koji su prvi put bilo zanimljivo. Poseban kuriozitet raftinga je kupanje na Tari, koja je … mnooooogo hladna, ali i pored toga uspeo sam da skupim nekih 10ak minuta u vodi i sopstveni rekord u plivanju na nekoliko metara do čamca, čudno su me gledali, verovatno ne znajući da sam Black stena. Između Bosne i CG ima i free shopova, dosta njih se omastilo o povoljan alkohol, pa ako neko ide u tom pravcu naručite mu Sminrof vodku za 6eu/flaši ili Chivas za samo 15.

Sa druge strane prvi put sam posetio Tjentište, iliti mesto poznato po bitki na Sutjesci, super heroju Walteru, najvećem bazenu (bazen ima navodno 16k metara kvadratnih i piše najveći bazen, mislim da ima manje ali opet dosta je veliki) i festivalu koji navodno treba da se održi na tom mestu. Spomenik je zaista zanimljiv, simbolizuje prodor i face koje su poginule u istom (poginuo ukupno 3301 vojnik) a posebno je zanimljivo okruženje, totalno šumovito i nepristupačno, samim tim i jako čisto. Tu je negde u blizini i jedina prašuma na ovim prostorima Perućica.

Još jedan novitet je i splavarenje Drinom. E ovo je zaista banja, i ako deluje na prvi pogled smor o odnosu na rafting. Voda je znatno sporija, ali zato čamci imaju motore kad se smorite od veslanja, ima muzike na čamcu i svaki skiper nosi sa sobom rakiju. Milina… Traje isto nešto oko 3 sata, i završava se u etno selu Vrhpolje, negde blizu Ljubovije. Ovde se služi samo Valjevsko i domaća ‘rana, nije nešto veliko etno selo, i možda se ne razlikuje puno od vašeg sela, ali vredi videti nije skupo i klopa je dosta ukusna. Takođe kupanje tokom vožnje je ok, ni ova voda nije baš mlaka, ali dobro preživeli smo Taru, zašto ne bismo i Drinu.

Nešto više slika sa putovanja možete videti na mom flickru, nisam puno slikao jer su svi živi imali aparate a i kao što sam napomenuo neka mesta sam već posetio tako da mi je bilo smor da slikam. Sve u svemu zanimljiva ruta, nije da sam se naspavao i nauživao ali video sam nešto novo, nadihao sam svežeg vazduha i što je najvažnije promenio sredinu u kojoj svakodnevno boravim i uspeo 4 dana da ne proverim mail bez da imam krizu. I to je nešto.

Do sledećeg putovanja…